О књизи: 2011 / „И од тада Ермил је почео да се досађује. Хоће ли узети метлу у руке, да ли ће почети да чисти пастува свог господара? Ако почне да грабља снежне наносе, душа му није расположена за посао. Вечераће, отићи ће у кревет на шпорету и осећаће се топло и нахрањено, али не и смирено у својим мислима. Замишља да се он и трговац возе путем, бело поље, бело небо; тркачи цвиле, мотке су забодене са стране, а трговац је навукао бунду око себе, а од бунде му је испупио новчаник. Људи ће почети да хрчу, петлови ће кукурикати у авлији, звониће у катедрали за јутрење, а Јермил се још окреће с једне на другу страну. Раније се изјео код газде: образи су му натекли, врат му је постао као у свиње, кафтан који је зграбио од куће није стајао: кад је почео да га закопчава, омче су попуцале. А онда је дошло…»